• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 11 42 80 267

SRB | ENG


Konferencija: Medijske slobode i autorska prava


Beograd, 29. Januar 2019. godine


Učesnici: Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Mogens Blicher Bjerregard, predsednik Evropske federacije novinara, Dmitar Dimitrov, Wikimedia Germany i Dragan Milić, advokat i moderator skupa.


Dragan Milić je u uvodnoj reči naveo kontekst donošenja nove EU Direktive (EUD) i da će tokom događaja biti razgovora o nekim rešenjima i uticaju novih pravila na medije, autore, korisnike sadržaja i internet platforme koje koriste sadržaje.

Navodeci da je internet je dugo bio ignorisan od strane regulatora i pravne teorije te da su intelektualna svojina/autorsko pravo medju poslednjima došli na red prilagodjavanju i to tek pošto su stvorene velike internet kompanije, а globalna mreža slobodno možemo reći centralizovana i monopolizovana -  odnosno kada smo dosli dotle da se nesto mora uciniti. 

Naveo je poslednjih dvadesetak godina EU usvojila niz direktiva, ali nijedna nije rešila pitanje odnosa izmedju autora i proizvođača  sadrzaja i internet platformi koji taj sadrzaj eksploatišu, te da ima puno kontroverzi i suprotnih stavova izmedju aktera zbog čega je postupak komplikovan i delikatan. Direktiva jos nije završena, a u toku su stalne rasprave, nude se nova rešenja i predlozi. 

Iako se oko sadržaja direktive spore dve interesne grupe, svi se slažu da je novi propis potreban i da  autorska prava moraju biti regulisana na ovaj ili onaj nacin, jer trenutno stanje nije dugoročno održivo. Podsetio je da se kontinentalno pravo i dalje oslanja na Bernsku konvenciju koja je usvojene krajem devetnaestog veka, a poslednji put revidirana 1971. godine, od kada su se autorska dela i okolnosti u kojima se ista stvaraju i koriste znatno izmenila. Iako je predmetni akt u svoje vreme bio revolucionarno rešenje koje je uspeo da unifikuje autorsko pravo na međunarodnom nivou, precizniji propisi su neophodni.


Copyright direktiva između ostalog predvidja 3 ključne promene:


  • rudarenje teksta, text mining, odnosno automatizovana analitička tehnika obrade podataka i teksta u naučne i edukativne svrhe
  • pravni aspekt digitalizacije kulturne bastine (bitno za javnost i opste dobro)
  • licenciranje sadrzaja na internetu radi sire dostupnosti istog (kako kaze EUD) i prebacivanje dela odgovornosti za krsenje AP sa korisnika na vlasnike kompanija (internet platforme)

Milić se osvrnuo na to da internet giganti, Facebook i Google imaju ogromnu vrednost bez realne i opipljive imovine, dok postoje kompanije koje postoje decenijama i imaju mnogo resursa u nekretninama, rudnicima, naftnim bušotinama, a vrede mnogo manje. Vrednosti akcija internet giganata su porasle upravo kroz njihov poslovni model koji se bazira na dve stvari - eksploataciji autorskih dela bez naknade i prikupljanju, obradi i prodaji naših ličnih podataka koje mi svesno ili nesvesno poklanjamo.

S toga je EU počela da regulise ova pitanja na dva fronta – pitanje ličnih podataka Opštom uredbom o zaštiti istih - GDPR i E-Privacy uredbom čije se usvajanje očekuje ove godine, dok se pitanje autorskih prava rešava Copyright direktovom koja između ostalog reguliše odnos autora odnosno medija i prozivođača sadržaja sa velikim internet gigantima.

On je skrenuo pažnju na to da je globalna mreža do te mere monopolizovana da su i samim medijima potrebni Facebook i Google, da bi mogli da posluju i budu vidljivi. Tako Google besplatno koristi sadržaje, a da su imaoci prava na tom sadržaju često prinudjeni da za to dodatno plaćaju. U pitanju je odnos dve ugovorne strane - slabije i jače, i zato postoji potreba za regulativom.


Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu je skrenuo paznju na to da su AP je potpora ekonomiji i kulturnom razvoju svakog društva, i naglasio ulogu kreativne industrije i

proizvode zaštićene normama intelektualne svojine (muzika, softver, baze podataka). Navodeći primer žiga (imena proizvoda) rekao je da ako kreativnim industrijama oduzmemo intelektualnu svojinu, nece im nista ostati. Naveo je primer Microsofta - oduzmite im autorsko pravo i oduzecete im sve. To je vrednost intelektualne svojine i potreba da se ova materija uredi na pošten i pravičan način i da se pravne norme dosledno primenjuju.

Marić je naglasio da svaku društvenu pojavu moramo posmatrati u kontekstu njenog nastanka, a intelektualna svojina je nastala kako bi se zaštitili interesi velikih kompanija, a ne iz ljubavi prema čoveku. To znači da neko na kraju nešto mora da plati. Intelektualna svojina je u sustini ekonomija, podrska kreativnim ljudima koji stvaraju muziku, softver, baze, novinarima.

Marić je dalje naveo da  u državnoj upravi pokušavaju da naprave neki balans, posto je čitava borba o kojoj se govori borba interesa - izmedju Googla, Facebooka i udruženja za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Moraju se zastititi interesi kreativnih ljudi da bi nastavili da budu kreativni pokretač razvoja. Pored toga moraju se zastiti i interesi korisnika. 

Marić je objasnio da je se radi na predlogu novog Zakona o autorskim i srodnim pravima i da je formirana radna grupa koja radi tekstu koji ce biti uskladjen sa svim direktivama. Naglasio je da je jos 1996 doneta prva regulativa koja definise koriscnje autorskog dela na internetu (upload na server i ponuda internet zajednici), ali da su nove tehnologije stvorile nove načine iskorišćavanja autorskih dela.


Mogens Blicher Bjerrgard je naglasio da autorska prava često nisu na vrhu dnevnog reda, ali treba da budu. Autorska prava mogu biti moralna i ekonomska, a moralna prava mogu biti zaštićena samo ako iza njih stoje  imovinska. On je izjavio da ako ne budete plaćeni kada neko ponovo koristi ili dalje koristi vaš materijal, nećete biti u mogućnosti da proizvedete onoliko koliko biste mogli ako bi ste bili plaćeni, zbog čega je naknada za rad je neophodna.

Što se tiče moralnog prava - MBB je rekao da možete osigurati da se vaš materijal ne zloupotrebljava. Dao je primer Danske, poznat po karikaturama - i kako su autorska prava brzo zaštićena kada je filmski producent koristio karikature bez odobrenja autorskih prava.

MBB je takođe naglasio da političarima nije dozvoljeno da koriste ono što je napisano o njima u promotivne svrhe ili ako to rade, to treba uraditi na odgovarajući način, a da moralna prava moraju biti poštovana i novinari moraju biti plaćeni. U suprotnom, kako je MBB naveo, novinari će proizvoditi manje materijala i to će uticati i na pluralizam medija.

MBB je naveo da postoji sukob dveju kultura: kontinentalna (svi autori imaju pravo da se ponovo označavaju kada se njihov materijal ponovo koristi) i anglosaksonski (različiti od nas).

Ističe da su mnoge zemlje EU pokušale su da naprave sporazume sa internet gigantima. Mišljenje MBB-a je da se to može učiniti samo ako se držimo zajedno. Ako svi tako stojimo, nećemo biti zanemareni.

Zbog svega svrha Direktive (članovi 11 i 13) je da se smanji nejednakost između autora s jedne i internet kompanija s druge strane – na način što će se plaćati autori kreativnih industrija, od strane onih koji na tome zarađuju novac.

Član 11 je najinteresantniji za novinare. EFN je otišao na pregovore sa izdavačima i dogovor je bio da se naknade po ovim pravima dele između autora i izdavača. Sada je red na borbu da se ta prava ostvare.

Zagovornici suprotnih mišljenja kažu da je član 13 kršenje slobode govora. MBB ne vidi kako pravo na naplatu komercijalne upotrebe sadržaja može da utiče na slobodu govora. S druge strane internet giganti ne bi opstali da nije kreativne industrije. Zato se ostvarivanje autorskih prava se mora obeznediti i na mreži.


Dimitar Dimitrov iz Vikimedia Njemačke je objasnio da njegova kompanija deli znanje besplatno i da je u ovoj debati od početka jer će to uticati šta i na koji način će moći da se prikaže na internetu i Vikipediji.

On je potvrdio da nema dovoljno novca za novinarsko istraživanje, da postoji nekoliko kompanija koje dominiraju na tržištu i da se to pitanje svakako mora rešiti, odnosno da se svi slažu da je novac potreban i da postoje problemi sa velikim internet kompanijama.

Istakao je primer Nemačke i Španije, koje su pokušale da regulišu oblast i nisu uspele, kao i da ne vidi kako ovo pomaže pluralizmu, jer mali ostaju mali, a velikima ide dobro.

Dimitrov je izjavio da predlog reforme ima za cilj da stvori situaciju u kojoj svako ko koristi i deo članka vesti mora za to platiti naknadu, a zapravo, problem je jer predlog direktive ne predviđa izuzetke od ovog pravika. Čak i navedete izvor i imenujete časopis, ili citirate u potpunosti naslov iz kog je odlomak, dužni ste da platite licencu. Ne mislim da to ima smisla i neće doneti nikakav benefir u budućnosti.

Dimitrov je takođe objasnio da mi zapravo stvaramo novo pravo za izdavače, a ne za novinare. Izdavači štampe dobijaju sva nova prava, a novinari imaju mogućnost da te prihode dele sa izdavačima, što ukazuje da se ovo pravo mora ustanoviti i za novinare.


Foto: Tamara Filipović