Ažurirano: oktobar 2026.

Postoji više načina da se definišu pametni ugovori, zavisno od aspekta iz kog se posmatraju, kao i od karakteristika i uloge samih ugovora koji se žele naglasiti.

U tehničko – tehnološkom smislu pametni ugovori predstavljaju delove programerskog koda, sadržane u Blockchain-u, koji se automatski aktiviraju ugovaranjem transakcija i na osnovu kojih se beleže informacije o transakcijama u Blockchain bazu podataka.

U pravnom smislu, pametne ugovore je vizionarski definisao još sredinom devedesetih godina prošlog veka informatičar i pravnik Nick Szabo, koji ih je označio kao skup prava i obaveza izraženih u digitalnoj formi, sa definisanim pravilima u okviru kojih ugovorne strane ispunjavaju ugovorene obaveze.

Prema ovoj definiciji, osobina koja razlikuje smart ugovore od standardnih je digitalna forma. U kontekstu primene pametnih ugovora u kripto-valutnim transakcijama, to znači da su ovi ugovori sastavljeni u programerskom kodu.

Još jedna bitna karakteristika ovih ugovora je njihovo automatsko delovanje na prava i obaveze ugovornih strana u Blockchain-u.

U vreme kada ih je Szabo definisao pametni ugovori se nisu mogli implementirati u praksi, zbog nedovoljne razvijenosti visokih tehnologija, tako da je ovaj pravni institut morao da sačeka dvadeset godina da bi se stekli uslovi za njegovu primenu.

Ukoliko spojimo pravni i tehnološki pristup definisanju možemo reći da su pametni ugovori zapravo delovi softvera, koji mogu imati pravno dejstvo kao i ugovori sastavljeni u tradicionalnoj formi, ako ispunjavaju uslove za punovažnost ugovora. Kreirani su i deponovani u Blockchain bazi podataka i glavna uloga im je da obezbede izvršenje obaveza obe ugovorne strane u transakciji.

Pametni ugovor u tehničkom smislu predstavlja programski mehanizam koji omogućava automatsko izvršavanje unapred određenih instrukcija kada se ispune definisani uslovi. Sam programski kod ne mora predstavljati ugovor u pravnom smislu, već može služiti i kao sredstvo njegovog zaključenja ili izvršenja. Da bi takav pravni posao proizvodio ugovorna pravna dejstva, moraju biti ispunjeni opšti zakonski uslovi za zaključenje ugovora, uključujući i odgovarajuću formu kada je ona propisana.

Još jedna bitna razlika između smart ugovora i klasičnih je što pametni ugovori ne beleže samo opšte regulatorne odredbe ugovora pod koje se podvode konkretni slučajevi, već beleže i ceo proces, od činidbe prodavca pa do isplate kupca. Kod regularnih ugovora, verifikacija ispunjenja od strane treće strane često zahteva pružanje dokaza o činidbi i veliki protek vremena. Kod automatskih transfera kriptovaluta, izvršenje onih radnji koje se obavljaju u samom sistemu može se proveriti u realnom vremenu.

U Republici Srbiji pametni ugovori pominju se i u Zakonu o digitalnoj imovini, koji se primenjuje od 2021. godine. Korišćenje pametnih ugovora u sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom je dozvoljeno, a pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji ih koristi dužan je da za to pribavi pristanak korisnika digitalne imovine. Više o tome pročitajte na stranici Digitalna imovina.

RAZLOZI ZA IMPLEMENTACIJU SMART CONTRACT-a

U tradicionalnim, centralizovanim sistemima, u transakcije se upuštaju subjekti koji imaju manje ili više poverenja jedni u druge. U Blockchain transakcijama, u ugovorno pravne odnose stupaju strane koje se ne poznaju i među kojima se poverenje i ne podrazumeva. Zbog toga je bitno da baza podataka Blockchain-a sadrži striktna pravila po kojima se vrši razmena.

Escrow, kao jedan od modela pametnih ugovora, omogućava da sredstva budu oslobođena tek kada se ispune ugovoreni uslovi, čime se smanjuje rizik u transakcijama između strana koje se ne poznaju.

Pametni ugovori imaju niz prednosti u odnosu na tradicionalne modele zaključivanja ugovora:

  • EFIKASNOST – Automatsko izvršavanje pojedinih unapred definisanih radnji može smanjiti vreme i troškove transakcija, naročito kada je ispunjenje obaveza moguće proveriti i sprovesti unutar digitalnog sistema.
  • SIGURNOST I POVERENJE – Primena kriptografskih i distribuiranih sistema može smanjiti određene rizike, ali ne isključuje mogućnost grešaka u programerskom kodu, zloupotreba ili potrebe za učešćem trećih lica.
  • PRIVATNOST – Stepen zaštite podataka zavisi od tehnološkog rešenja i načina njegove primene. Na javnim blockchain mrežama podaci o transakcijama mogu biti dostupni širokom krugu korisnika, zbog čega posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti podataka o ličnosti.
  • TRANSPARENTNOST – Programski kod i evidencija transakcija mogu omogućiti veću proverljivost pojedinih radnji, ali ne otklanjaju sve nejasnoće u vezi sa pravima i obavezama ugovornih strana niti isključuju mogućnost nastanka pravnih sporova.

VRSTE PAMETNIH UGOVORA

U kojoj digitalnoj formi će biti sadržan pametni ugovor, to zavisi od protokola koje ugovorne strane izaberu. A protokol obično zavisi od vrste transakcije odnosno sredstva plaćanja.

Bitcoin protokol omogućava definisanje određenih uslova izvršenja transakcije korišćenjem Bitcoin Script jezika. Međutim, izbor Bitcoina kao sredstva razmene ne podrazumeva da celokupan ugovorni odnos mora biti uređen programskim kodom na Bitcoin mreži.

Odnosno, od vrste kriptovalute i karakteristika njenog Blockchain-a, razlikuju se i pametni ugovori koji su u njega uneti u formi programerskog koda.

Tako je jedan od najpoznatijih primera Ethereum, koji ima sopstveni Blockchain, pokrenut 2015. godine, i koncipiran je tako da dozvoljava povezivanje sa velikim brojem decentralizovanih servisa i platformi. Takođe ima i veći potencijal za razvoj i dalje unapređenje pametnih ugovora u svom Blockchain-u.

NEDOSTACI MODELA PAMETNIH UGOVORA U JAVNIM BLOCKCHAIN TRANSAKCIJAMA

Za kraj je bitno naglasiti da su pametni ugovori još uvek daleko od savršenih modela po kojima se mogu bezbedno obavljati kripto-valutne transakcije.

Kvalitetan pametan ugovor, bez bezbednosnih rupa i minimalno ranjiv, ekstremno je teško osmisliti i implementirati. Kako je većina Blockchain kriptovalutnih tehnologija javna, odnosno dostupna potencijalnim učesnicima bez posebnog odobrenja ili poziva za pristup, to nosi sa sobom jako mnogo rizika.

Tako se baš u slučaju Ethereuma u junu 2016. desio veliki hakerski napad na projekat The DAO (Decentralized Autonomous Organization), zasnovan na pametnim ugovorima na Ethereum mreži, kada je preuzeto oko 3,6 miliona jedinica ove kriptovalute, odnosno oko trećina sredstava tog fonda. Posle toga je u julu 2016. sprovedena tzv. hard fork promena, pa je Ethereum podeljen na dva lanca, Ethereum i Ethereum Classic. Napadi na ranjive pametne ugovore dešavaju se i danas, što potvrđuje da je kvalitet koda ključan.

Escrow aranžmani mogu se realizovati i uz primenu pametnih ugovora, kada se prenos sredstava uslovljava ispunjenjem unapred definisanih uslova.

POTENCIJAL I BUDUĆNOST PAMETNIH UGOVORA U PRAVNOJ TEORIJI I PRAKSI

Pametni ugovori su i dalje u fazi razvoja. Postoji veliki potencijal na njihovoj strani, ali i mnogo prepreka na tom putu koje moraju biti prevaziđene.

Pored tehnoloških izazova, ispred pametnih ugovora u funkciji Blockchain-a su i oni koje možemo okarakterisati kao pravne i političke.

Mnogi smatraju da ova tehnologija ima potencijal da zameni klasične ugovore veoma brzo (bar one standardizovane) i isključi svaki vid učešća treće strane u procesu ugovaranja, od sastava ugovora od strane advokata, potvrde važnosti, do verifikacije ispunjenja.

Ali da bi se to desilo, smart ugovore mora prihvatiti čitav niz institucija, a naposletku i praksa.

Dalji razvoj veštačke inteligencije može doprineti unapređenju programiranja, kontrole i primene pametnih ugovora, ali istovremeno otvara nova pitanja njihove pouzdanosti i pravne odgovornosti.

Definitivno Blockchain ima potencijal u sferama prava koje dozvoljavaju automatizaciju postupka, a od čije će efikasnosti svi profitirati. Međutim, kod osetljivijih pitanja može se pojaviti niz problema. Kao što se ni danas ne mogu koristiti templejti ugovora za sve pravne situacije, već svaki konkretan slučaj zahteva zasebne odredbe, tako ni pametni ugovori neće lako pronaći svoje mesto u tim situacijama.

U svakom slučaju, smart ugovor je dobar onoliko koliko je dobro napisan i računarski kod. Loše napisan ugovor može prouzrokovati niz nepoželjnih situacija. Veoma je teško programirati Blockchain da sam stopira ili izmeni loše napisani kod. Zbog toga će na developerima i pravnicima biti još uvek mnogo odgovornosti, kada budu izrađivali modele smart ugovora.

Advokat Dragan Milić

Povezani tekstovi:

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet i informativnog je karaktera, u skladu sa uslovima korišćenja ove veb prezentacije.