• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 63 384 765

SRB | ENG


Računanje roka zastarelosti potraživanja kada je osnov objavljivanje informacije na internetu - Analiza slučaja


ČINJENIČNO STANJE:

Tužilja je javna ličnost, sa izgrađenom karijerom u oblasti umetnosti.

Tuženi je vlasnik medija koji je na svom internet izdanju objavio fotografije pornografske sadržine, tvrdeći da je jedna od dve osobe koja se na njima nalazi tužilja. Takođe, tuženi je obrazložio na kojim fotografijama se jasno vidi lice tužilje, kao i pretpostavlja ko bi mogala biti druga osoba koja se na fotografijama nalazi.

Fotografije su na predmetnom mediju objavljene početkom 2006. godine, gde se do trenutka podnošenja tužbe, krajem 2012. godine i dalje nalaze.


SADRŽINA TUŽBE

Tužilja tvrdi da nije osoba na fotografijama, kao i da ona sa istim nema nikakve veze. Napominje da je sve do momenta prvog objavljivanja predmetnih tekstova i fotografija od strane tuženog, uživala ugled mlade, sa skandalima nepovezane glumice, čija su publika uglavnom mladi.

Tužilja je među kolegama u Srbiji i inostranstvu uživala ugled besprekorne glumice, koja, iako mlada, igra u popularnim filmovima, serijama i pozorišnim predstavama, kao i da je tužnei isključivo radi profita namerno i svesno pokušao da uništi do tada brižljivo građeni ugled tužilje objavljivanjem predmetnih tekstova i fotografija, a imajući u vidu da je  tuženi bio svestan da tužilja ima ugled i poznata je kao smerna i čedna devojka.

Tužilja je izvršio napad na čast i ugled tužilje samim korišćenjem reči porno u naslovu, a čiji je smisao da tužilju prikaže kao osobu povezanu sa pornografijom, čime je izvršio trajnu asocijaciju tužiljine ličnosti i pornografije. Skrenula je pažnju da eksplicitan prikaz ljudske seksualnosti, predstavlja jedan od najgorih vidova ocrnjivanja ljudskog dostojanstva, bez obzira na to što savremeni moral na pornografiju i pornografske glumce više ne gleda onako kao što je to bio slučaj do kraja 20-og veka.

Takođe, tuženi vrši napad na tužiljinu smernost i čednost tekstom čiji je cilj da pokaže čitaocima kako ne samo što tužilja nije smerna i čedna, već je u njenoj dvoličnosti to samo obmana javnosti, a da tu tužiljinu dvoličnost i obmanu razotkriva tuženi i pred uvid javnosti iznosi navodno pravu istinu o tužilji, a to je da je tužilja egzibicionista koji uživa u tome da njeni seksualni odnosi budu snimani od strane nekog trećeg koji tom činu prisustvuje.


Tuženi svesno i namerno uništava ljudsko dostojansto tužilje, kako se tužbom konstatuje.

Tužilačka strana citira i odredbu člana 23. stav 1. Ustava RS koja propisuje:

„Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju.“

Ova ustavna garantija propisuje da svako od nas (pa i tužilja) zbog same činjenice da smo ljudi, ima urođeno ljudsko dostojansto, koje su svi dužni da poštuju (pa i tuženi).

Tužilja smatra da je tuženi namerno izvršio povredu njenog  dostojanstva, s obzirom da je tuženi od momenta objavljivanja predmetnih tekstova i fotografija, pa do danas, svestan da će na taj način značajno uticati na tužiljin život u negativnom smislu i to konkretno narušavanjem pozitivne slike o njoj

Čak, arguendo i samo arguendo (kako navodi tužilja) da je tužilja zaista snimila bilo koji ili samo ovaj pornografskih film, objavljivanje ovakvih tekstova o tužilji bilo bi apsolutno nedopušteno zbog nepostojanja javnog interesa koji bi pretezao od interesa da se povredi njena privatnost objavljivanjem pornografskog snimka.

A imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o lažnoj tvrdnji tuženog da je tužilja snimila pornografski snimak, odnosno da je tužilja prikazana na predmetnim pornografskim fotografijama, ovakvo objavljivanje informacija i fotografija od strane tuženog predstavlja brutalni i bezobzirni atentat na ljudsko dostojanstvo, čast i ugled i dobro ime jedne mlade osobe koja to nije ničim zaslužila, naprotiv.

Intenzitet povrede koju čini tuženi povećava i činjenica da je tuženi pokušao da uništi život tužilje isključivo zbog profita, kao i da ne postoji nikakav drugi interes za objavljivanje predmetnih netačnih informacija o tužilji i predmetnih fotografija, osim podilaženja želji za senzacionalizmom stvaranjem lažne slike o njoj, čija je posledica devastacija njenog života i dostojanstva.


Tuženi pričinjava nenadoknadivu štetu tužilji, kako se dalje tužbom navodi.

Objavljivanjem uvredljivih i netačnih informacija u predmetnim tekstovima, kao i objavljivanjem pornografskih fotografija za koje tuženi tvrdi da je na njima prikazana tužilja, tuženi već 6 godina pričinjava nenadoknadivu štetu tužilji  iako je svestan činjenice da ono što objavljuje o tužilji nije tačno, odnosno da tužilja nije snimala pornografski snimak i da nije prikazana na predmetnim fotografijama koje tuženi objavljuje. Predmetne fotografije tuženi čini dostupnim  neograničenom broju Internet korisnika na svom Internet javnom glasilu.


Povezani članci:

INTERNET PUBLICATION RULE - Zastarelost potraživanja u sudskoj praksi EU


Na gore opisani način tužilac pričinjava štetu tužilji u svim sferama života tužilje, a posebno na porodičnom, socijalnom i poslovnom planu.

Tužilja je istakla da joj veoma teško pada objavljivanje uvredljivih laži o njoj od strane tuženog i zbog toga trpi jake duševne bolove više godina, da se oseća  osramoćeno, potišteno, tužno, a u isto vreme oseća ljutnju i bes jer takvo nečovečno postupanja tuženog ničim nije izazvala. Oseća neprijatno kada izađe u javnost jer joj ljudi, koji je ne znaju lično, kada je prepoznaju, postavljaju pitanja vezana za predmetne fotografije.

Isto tako porodični život tužilje je direktno pogođen, imajući u vidu da roditelji tužilje moraju da ulažu velike napore da rodbini i prijateljima objasne kako ono što tuženi objavljuje nije tačno.

U poslovnoj sferi života šteta koju tuženi pričinjava tužilji je velika, jer kucanjem imena tužilje na Internet pretraživačima automatski se na Internetu prikazuju predmetni tekstovi i fotografije koje objavljuje tuženi i zbog toga ljudi povezuju tužilju sa pornografijom, prave distancu i ne žele poslovne kontakte sa njom.

Kao dokaz za sve navedeno predloženo je saslušanje tužilje u svojstvu parnične stranke.

Obrazloženo je da tužilja ima pravo na naknadu štete na osnovu člana 79 tada važećeg Zakona o javnom informisanju, kao i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.


TUŽBENI ZAHTEV

Sa svega navedenog tužilja je zahtevala da vlasnik medija odmah po donošenju presude ukloni kompromitujući sadržaj sa svog internet portala, kao i da tužilji isplati na ime naknade nematerijalne štete usled povrede ugleda i časti iznos od 10.000.000 RSD.

Stavom 3 i 4 petituma tužbe, zahtevano je da presuda bude objavljena i tiražnim dnevnim novinama, kao i da tuženi tužilji nadoknadi troškove postupka koliko isti budu izneli do okončanja.


ODGOVOR NA TUŽBU

Tuženi je u zakonom ostavljenom roku odgovorio na tužbu, gde je osporio činjenice i postavljeni tužbeni zahtev i istakao sledeće:

Članom 85. Tada važećeg Zakona o javnom informisanju, predviđen je rok zastarelosti za potraživanja naknade štete od 6 meseci, od trenutka objavljivanja.

Opreza radi je istakao da je članom 371, stav 1, propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od dana saznanja za štetu, a u svakom slučaju protekom doka od 5 godina od trenutka nastanka štete.

S obzirom na to, pravo na prinudno potraživanje je u konkretnom slučaju svakako zastarelo, jer je od trenutka objavljivanja informacije do podnošenja tužbe proteklo više od 6 godina.


ODLUKA SUDA

Nakon prijema prigovora zastarelosti tuženog, sud je odbacio tužbu tužilje kao neblagovremenu, s obzirom da je podneta nakon proteka predviđenog roka za zastarelost potraživanja naknade štete.


ŽALBA TUŽILJE

Na ovakvu odluku suda, tužilja je podnela žalbu, gde je istakla da je sud ignorisao činjenicu da je u pitanju internet izdanje medija, a ne štampano, što direktno utiče na utvrđivanje početka toka zastarelosti potraživanja.

Zauzimanje prvobitnog stava prvostepenog suda, dovelo bi do toga da predmetne informacije budu dostupne na internetu dok postoji i taj mediji, bez mogućnosti da budu uklonjene, što je nedopustivo.

Takođe, ukazano je i da je prvostepeni sud napravio procesnu grešku, jer tužbu nije odbacio u fazi prethodnog ispitivanja već tek nakon podnošenja odgovora na tužbu.


ODLUKA DRUGOSTEPENOG SUDA

Ispitujući žalbene navode Apelacioni sud je utvrdio da je žalba osnovana i ocenio da se pravno stanovište prvostepenog suda ne može prihvatiti.

S obzirom da predmetna informacija odnosno fotografije nisu objavljene u štampanom izdanju medija, već na internet portalu, dan objavljivanja sadržaja se ne može uzeti kao početak roka zastarelosti od 6 meseci, propisan članom 85. ZJI.

Takođe, drugostepeni sud je utvrdio da su osnovani i navodi da je odluka doneta nakon faze prethodnog ispitivanja tužbe, protivno članu 294. Zakona o parničnom postupku, a iz obrazloženja odluke ne proizilazi da sud nije imao dovoljno podataka na osnovu kojih bi ocenio blagovremenost tužbe kako bi iz tog razloga došlo do odlaganja donošenja odluke.

Sa iznetog, Viši sud je upućen da u ponovnom postupku, imajući u vidu sve dokaze raspravi sva sporna pitanja i donese novu i na zakonu zasnovanu odluku sa jasnim, potpunim i neprotivrečnim razlozima.


Advokat Dragan Milić