• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 63 384 765

SRB | ENG

Koliko je samo laži bilo upotrebljeno da bi se opravdalo ono što se opravdati ne može, da bi se objasnilo ono što se objasniti ne može, da bi se izmirilo ono što se ničim ne može izmiriti, sve dok, kao vrhunac svega, niste potvrdili da činjenice stvaraju pravo,

Fidelova je sentenca i univerzalna kritika svake montirane optužnice koja se ne zasniva na dokazima već na fingiranim pretpostavkama, a kao citat koristio sam je u velikom broju završnih reči i žalbi, uvek podvlačeći da je autor iste, doktor pravnih nauka i advokat, Fidel Kastro.

Kada je davao iskaz pred sudskim većem u Santjago De Kubi, 16. Oktobra 1953, zbog oružanog napada na kasarnu Monkada od 26. Jula iste godine, bio je jedan od tek nekolicine kubanskih mladića koji je verovao u snagu svojih ideala i cilj koji su želeli da postignu.

Svoju odbranu, u zgradi gradske bolnice umesto u sudu, koja u stvari i nije bila odbrana ličnosti, već revolucije i vizije nove Kube, do te mere je briljantno izrekao da ona s pravom spada u red maksimalnih govorničkih uzleta novijeg vremena.

Dok je govorio verovao je da će njegove reči naći pukotine u zidovima i završiti pred milionima građana Kube, ali nije mogao ni da zamisli da će čitanje  transkripta ovog sudskog postupka pretočenog u knjigu LA HISTORIA ME ABSOLVERA – ISTORIJA ĆE ME OSLOBODITI, uticati i da jedan petnaestogodišnjak u Jugositočnoj Evropi, više od četiri decenije nakon toga, čvrsto odluči kojim pozivom će se baviti u životu.

Iako je Kastru suđeno u razdvojenom postupku u odnosu na ostale revolucionare, bez prisustva publike i uz svega par proverenih novinara čiji su tekstovi cenzurisani pre štampanja, iako je svoju odbranu spremao u tami zatvora u Santjagu, imajući kod sebe samo Krivični Zakonik, ovaj tada dvadesetsedmogodišnji advokat, govorio je satima kao da ga čuje cela Kuba.

U Kastrovim rečenicama nađen je spoj visoke revolucionarne svesti, briljantne elokvencije i vrhunske građanske hrabrosti.

Pretvorivši optuženog, dakle – sebe, u tužioca, stavljajući ceo jedan režim na optuženičku klupu, Kastro je na osnovu privremenog poraza svoje gerile, sazdao koncept buduće pobede svoje revolucije.

Zahvaljujući dvojici reportera, koji su prisustvovali tom istorijskom suđenju i čije su stenografske beleške dospele u javnost, danas imamo mogućnost da čitamo prvi veliki govor Fidela Kastra, iz vremena kada je bio mlad advokat i revolucionar, a koji oslikava jednu ideologiju i čitav njegov kasniji život.

Gospodo sudije,

Nikada jedan pravnik nije pod težim okolnostima vršio svoju dužnost, nikada se veće nepravde nisu nanele jednom optuženom. U ovom slučaju, i jedno i drugo se odnosi na istu osobu. Meni kao sopstvenom braniocu nisu dozvolili uvid u sva dokumeta, a kao optuženi, nalazio sam se u samici sedamdeset i šest dana, što je suprotno pravnim propisima i ljudskim merilima. Prinuđen sam da se prihvatim sopstvene odbrane, jer mi je bila uskraćena sva pravna pomoć, a moji prijatelji, članovi advokatskog udruženja iz Havane koji su hteli da preuzmu moj slučaj nailazili su na zatvorena vrata suda i zatvora i nikom nije bilo omogućeno da se sastane samnom, rekao je u svom uvodnom izlaganju Kastro.

Iako je vojska diktatora Batiste, zaplenila i uništila set revolucionarnih zakona koje je Fidelova grupa pripremila i planirala da, posle osvajanja kasarne Monkada 26. Jula, štampa i objavi na radiju, Kastro je svaki od tih pet zakona od reči do reči izdeklamovao pred sudom, iznoseći zapravo program svoje revolucije.

Vraćanje ustava iz 1940-te, besplatno dodeljivanje po 5 lanaca zemlje svakome i učešće svakog građanina Kube u dobiti kompanija koje su proizvodile šećernu trsku, samo su deo mera koje je Fidel obećavao.

Ja sam taj pokorni građanin koji se jednoga dana uzalud pojavio na sudu i tražio da se kazne ljudi koji su povredili zakone i uništili naše institucije. I sada, kada me optužuju, da sam hteo da srušim režim, a da uspostaim zakoniti ustav Republike – drže me izolovanog u samici, zabranjuju svaki razgovor, sprovode ulicama naoružani mitraljezima da bi me najzad strpali u ovu bolnicu i tajno mi sudili.. Na kraju se pojavljuje tužilac sa Zakonikom u ruci i svečano traži da budem osuđen, ništa manje nego na dvadeset i šest godina zatvora.

Možda ćete mi odgovoriti da u prethodnom slučaju sudovi nisu mogli da rade, jer im je to bilo onemogućeno. Ali priznajte da vas sada primoravaju da me osudite.

Prvi put niste mogli da kaznite krivca. Sada vas pritiskaju da osudite nevinog čoveka.

Tako će dva puta biti silovana devojka naše pravde.

Reči Fidela Kastra doprle su do Kubanaca, a na njihovim krilima rasla je i njegova popularnost dok je tamnovao u zatvoru bivšeg predsednika Batiste. Kada je posle 4 godine izašao, mesto najvećeg lidera u istoriji Kube za njega je već bilo rezervisano.

Kakav je Kastro bio državnik i koliko je doneo dobrog svojoj naciji ili nije, to znaju samo Kubanci i to oni na ostrvu, a ne u Majamiju, a njihov stav je zapravo i jedini merodavan odgovor na ovo pitanje.

Međutim, kao globalni činilac, Kastrova Kuba je bila potrebna svetu, bilo kao protivteža ili kao saveznik, bilo kao smetnja i trn u oku ili za osećaj bliskosti i solidarnosti.

Kakvim će putem Kuba krenuti posle Fidela i Raula, da li će se naći dovoljno moćan i harizmatičan vođa da ih nasledi i kakva će uloga ostrva biti u današnjoj preraspodeli geopolitičke moći - El futuro explicará.

Advokat Dragan Milić