• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 63 384 765

SRB | ENG

Blog


Studija slučaja o ispunjenosti uslova za primenu propisa o suspenziji imovinskih autorskih prava i neosnovanost zahteva za naknadu nematerijalne štete.


 

ČINJENIČNO STANJE:

Medij je objavio je Fotografiju Autora, na sportskoj strani štampanog izdanja svog lista, koji izlazi u Republici Srbiji. Na fotografiji je prikazana grupa navijača na stadionu.

Autor se obratio dopisom Mediju sa zahtevom za naknadu štete, zbog neovlašćenog objavljivanja autorske fotografije.

Mediji je odgovorio na dopis, sa namerom da zaključe vansudsko poravnanje, ali do dogovora nije došlo. Autor je u vansudskom poravnanju tražio iznos od 35.000 dinara, ali se Medij nije saglasio sa tim iznosom.

 

SADRŽAJ TUŽBE:

Autor je u tužbi naveo da je profesionalni fotograf, da živi od tog posla i da je Medij bez traženja saglasnosti objavio njegovu autorsku fotografiju, čime je povredio njegova moralna i imovinska prava, pri čemu je pokazao izuzetnu bezobzirnost jer je znao i morao znati da fotografija ne pripada njemu već trećem licu, čiji identitet je mogao saznati. Pozvao se na odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Tužilac je samo opreza radi predložio veštačenje ukoliko tuženi osporava autorstvo fotografije (činjenicu da je tužilac autor) i materijalnu vrednost iste, a upravo na okolnost:

  1. Utvrđivanja autorstva fotografije
  2. Materijalne tržišne vrednosti upotrebe predmetne fotografije

Predloženo je saslušanje tužioca, na okolnosti navoda iz tužbe.

 

TUŽBENI ZAHTEV:

Autor je zahtevao da sud utvrdi da je povređeno njegovo moralno i materijalno pravo, nenavođenjem imena autora, nedozvoljenom izmenom fotografije i objavljivanjem bez saglasnosti.

Na ime naknade nematerijalne štete, zbog povrede moralnog prava nenavođenjem imena autora, tražio je naknadu u iznosu od  40.000, a zbog nedozvoljene izmene dela još 40.000 RSD.

Na ime naknade materijalne štete, tražio je 8.000 RSD u skladu sa tarifnikom ULUPUDS-a.

 

ODGOVOR NA TUŽBU:

Tuženi je zapazio da se lik tužioca nalazi na spornoj fotografiji i to sa leve strane, prvi po redu pa smatra da tužilac nije autor sporne fotografije s obzirom da nije mogao u isto vreme biti iza fotoaparata kao autor koji stvara delo i biti lice koje se fotografiše odnosno čiji je lik na fotografiji.

Takođe, navodi da prema članu 7. Zakona o autorskim i srodnim pravima, delo se smatra objavljenim kada je na bilo koji način, bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti. S obzirom da je tuženi samo saopštio javnosti već ranije objavljenu fotografiju, tužilac nije ovlašćen potraživati naknadu zbog objavljivanja fotografije od tuženog.

Tuženi ističe da je saopštio javnosti već objavljenu fotografiju koja se pojavljuje kao sastavni deo događaja nastalog povodom utakmice o kojoj se javnost izveštava u okviru rubrike Sport. Na taj način fotografija je korišćena u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem sportskom događaju.

Prema tome, tuženi je fotografiju objavio u skladu sa članom 43. Zakona o autorskom i srodnim pravima koji propisuje sledeće:

Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe ako se dela pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava.

Tuženi je, kako se navodi, u skladu sa zakonom imao pravo da saopšti javnosti spornu fotografiju s obzirom da fotografija prati tekst koji se bavi tekućim javnim događajem. Takođe, fotografija je saopštena javnosti jedan put i to samo u vezi sa događajem koji je prati pa smatramo da je iznos tražen tužbom previsoko postavljen.

Tuženi smatra da je u ovom slučaju reč o suspenziji prava koju predviđa Zakon o autorskom i srodnim pravima pa tužilac nema pravo na potraživanje naknade štete.

Tuženi takođe podvlači da je fotografiju urednik skinuo sa zvanične fejsbuk strane fudbalskog kluba, i da nije mogao znati ko je autor fotografije.

Predloženo saslušanje urednika na tu okolnosti.

 

IZJAŠNJENJE TUŽIOCA:

Tužilac naglašava, da je veštačenje predloženo za sluačaj da sud nađe da je ono neophodno, a tužilačka strana smatra da sud može u oceni dokaza samostalno i bez stručne pomoći proceniti sporne činjenice.

Napominje da se u sudskoj praksi veštačenje na ove okolnosti obavlja samo u izuzetnim slučajevima, a sud većinom izvodi dokaze uvidom u dostavljenu dokumentaciju.

Naime, činjenica da je tužilac autor može se utvrditi uvidom u podatke sa originalnog fajla, koji je priložen uz tužbu, jer originalni fajl fotografije ima samo autor u posedu. Takođe, tu se može utvrditi datum, mesto i način nastanka fotografije, njene osobine, kao i oprema kojom je načinjena. Takođe, iste činjenice može potvrditi tužilac u svom iskazu. Ukoliko sud smatra da nije kompetentan a tuženi nastavi da spori autorstvo, onda je veštačenje neophodno, a veštak će nedvosmisleno imati dovoljno elementata da donese validan nalaz i mišljenje.

Tržišna vrednost objavljivanja fotografije odnosno visina materijalne štete, u sudskoj praksi utvrđuje se prema tarifniku ULUPUDS-a, koji se uzima kao merodavan, a upravo iz razloga da bi se izbeglo skupo veštačenje, čija vrednost prevazilazi iznos materijalne štete koja se u ovom postupku potražuje.

Što se tiče navoda tuženog da je objavivanje tuđeg autorskog dela dozvoljeno, tužilac je ponovo naglasio da se radi o izvlačenju iz konteksta odredaba o suspenziji IMOVINSKIH autorskih prava odnosno člana 43 ZASP, a ne dovodeći ga u vezu sa članom 41, koji mu prethodi, a koji bliže precizira kada i pod kojim uslovima objavljivanje može biti dozovljeno bez pristanka autora:

Član 41. ZASP-a propisuje:

U slučajevima iskoričćavanja autorskog dela na osnovu odredaba ovog zakona, o ograničenju autorskih prava moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdavač dela, godina i mesto izdanja, časopis, novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl.

Ime autora i izvor nisu navedeni.

Odredbe o suspenziji autorskih prava mogu se eventualno primeniti samo na IMOVINSKA prava autora ali NE I NA MORALNA.

Ističe da pozivanje tuženih na odredbe o suspenziji autorskih prava koje se ne mogu primeniti na ovo činjenično stanje, u svakom slučaju mogu pogoditi samo zahtev tužioca za naknadu MATERIJALNE ŠTETE, ALI NE I ZAHTEV ZA NAKNADU NEMATERIJALNE.

Dalje navodi da se nematerijalna šteta potražuje zbog povrede moralnih prava tužioca prilikom objavljivanja fotografije 1. BEZ NAVOĐENJA IMENA AUTORA I 2. POVREDE INTEGRITETA AUTORSKOG DELA – kropovanjem (opsecanjem) fotografije, što nema veze sa odredbama o suspenziji imovinskih autorskih prava.

Ukoliko zauzmemo drugačiji stav, autorsko pravo faktički ne bi postojalo i korišćenje tuđih dela bilo bi dozovljeno. Što je apsurdno, kako je naveo tužilac u izjašnjenju.

Tužilac dalje navodi da u ovom sporu tužena strana pokušava da svali krivicu i teret dokazivanja samo na tužilačku stranu. Za tužioca to nije problem, jer kako kaže - ima sve argumente, ali je problem što tuženi zanemaruje osnovno pitanje, čija je onda fotografija, ko je autor i da li tuženi ima dozvolu za objavljivanje.

Tuženi je objavio tuđe autorsko delo namerom odnosno grubom nepažnjom i toga je svestan, ali pokušava podvaljivanjem nekompletnih zakonskih propisa skrenuti pažnju sa argumentata tužioca.

Dalji navodi da je delo bilo objavljeno na Fejsbuku, ne utiču na pravo tužioca na zaštitu autorskih prava, što je nesporno, očemu je dostavljena i pravosnažna presuda Višeg suda u Beogradu, gde je skoro identičan spor rešen u korist autora, jer je delo preuzeto sa društvene mreže fejsbuk i objavljeno u dnevnim novinama. Takođe, tu je primenjen tarifnik ULUPUDS-a za utvrđivanje vrednosti korišćenja fotografije odnosno procenu visine materijalne štete.

 

ISKAZ TUŽIOCA:

Tužilac je u svom iskazu izjavio da je autor fotografije, da je istina se on nalazi u kadru, ali da je fotoaparat podesio na automatsko okidanje, kako bi se i on fotografisao.

Izjavio je da je fotografiju besplatno ustupio fudbalskom klubu, odnosno saglasio se sa objavom na fesjbuk strani kluba.

Fotografija na stranici kluba nije potpisana niti je tužilac to zahtevao.

 

PRESUDA:

Sud je odbio tužbeni zahtev u celosti, i obavezao tužioca da tuženom nadoknadi  štetu u iznosu od 31.000 RSD.

Zahtev za naknadu MATERIJALNE štete je odbijen jer je sud utvrdio da je predmetno objavljivanje fotografije u skladu sa članom 41. I 43. ZASP-a, odnoso da je objavljivanje obavaljeno u cilju izveštavanja o tekućem događaju, pa nije bila potrebna saglasnost tužioca.

Što se tiče razloga za odbijanje zahteva za naknadu NEMATERIJALNE štete, sud je cenio iskaz tužioca u delu kada je isti izjavio da je besplatno ustupio fotografiju fudbalskom klubu i utvrdio da kako ime tužioca nije bilo označeno na predmetnim fotografijama a prema iskazu to tužiocu nije smetalo, pa se ima smatrati da mu ne smeta ni što je ovde tuženi Medij objavio fotografiju bez navođenja imena.

 

ŽALBA TUŽIOCA:

Sud je, prema mišljenju tužioca, ovakvom presudom povredio njegova moralna autorska prava, i to:

Pravo autora da mu se prizna autorstvo na njegovom delu – tzv. pravo paterniteta.

Pravo na naznačenje imena – autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, kako propisuje član 15, ZASP-a.

Autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo ili ne objavi, odnosno da se usprotivi objavljivanju svog dela

Dalje navodi da argument koji koristi sud da obrazloži svoju odluku da tužiocu ne pripadaju ova prava je da je delo već ranije objavljivano na Fejsbuku sa dozovom autora i podseća  sud da je isključivo pravo autora da nekom dozvoli objavljivanje a nekom ne, odnosno kako je isključivo pravo autora je da mu negde smeta što njegovo ime nije navedeno, a negde ne.

Takođe, navodi da je i isključino pravo autora je da nekom dozvoli da njegovo delo objavi, a nekom ne, jer je možda je tužiocu čast što je njegovo delo, sa njegovim likom obajvljena na sajtu kluba koji voli i na taj način predstavlja jednu vrstu satisfakcije, a nije mu čast što njegovu fotografiju obajvljuje tuženi bez dozvole i poštovanja moralnih autorskih prava.

Tužilac je naglasio da ovakva odluka predstavlja opasan presedan sa dalekosežnim posledicama, a potvrđivanje ovakve neobrazložene, konfuzne i nezakonite odluke predstavljalo bi presedan u našoj ali i evropskoj sudskoj praksi što bi izazvalo haos na tržištu autorskih dela, jer bi se korsinici istih na ovakvu odluku legitimno mogli pozivati i preuzimati tuđa autorska dela ako se prethodno negde bila objavljivana bez navođenja imena autora.

 

DRUGOSTEPENA ODLUKA:

Drugostepeni sud je potvrdio presudu po svim tačkama.

 

Na fotografiji: Viktor Hulik, Cumil, 1997č

 

 

Povezani članci: