• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 11 42 80 267

SRB | ENG


OBLASTI I DEFINICIJA INTERNET PRAVA


Internet pravo predstavlja jednu od najmlađih grana prava, nastalu iz potrebe da se proširi postojeći kreira novi regulatorni okvir koji bi regulisao internet i uneo neophodnu pravnu sigurnost i bezbednost njegovih korisnika. Internet pravo ili Cyber pravo, kako ga još nazivaju, podrazumeva regulisanje ugovornih i deliktnih odnosa na mreži, prava na privatnost, slobodu govora i intelektualnu svojinu, internet bezbednost, autorsko pravo na kodovima računarskih programa i bazama podataka, krivična dela proizašla iz radnji na internetu, online klađenje, kao i poreski akpekt razmene roba i usluga na mreži. Pokriva i obalsti prava svojine, ako je u pitanju vlasništvo nad digitalnim podacima, internet domenima i slično.


Internet  pravo (ili sajber pravo) kako se još naziva, u širem smislu, obuhvata sve delove pravnog sistema i pravne oblasti koje su u vezi sa internetom i pruža zaštitu korisnicima interneta.


S obzirom na osetljiv odnos između internet provajdera i korisnika, pravo privatnosti, prikupljanje podataka o ličnosti (uključujući trgovinu i zloupotrebe istih), zaštita podataka o platnim karticama i bankovnim računima, predstavljaju jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju korisnici mreže danas. Zbog toga, od kompanija koje prikupljaju pomenute podatke, se očekuju da urade sve u cilju prevencije hakerskih napada i drugij ilegalnih aktivnosti. Druga strana medalje su legalne aktivnosti provajdera, društvenih mreža i platformi koje prikupljaju podatke o ličnosti, a koje uz formalne saglasnosti korisnika iste koriste radi sticanja dobiti i uvećanja vrednosti sopstvenih kompanija. Praćenje aktivnosti korisnika od strane zvaničnih vlada i državnih institucija, poseban je problem koji ugrožava kako neutralnost interneta generalno, tako i privatnost i lične interese pojedinačnih korisnika. 

Internet sigurnosti, zaštita intelektualne svojine i autorskih prava na mreži i lakoća kojom se ista mogu povrediti u online sferi, takođe su veoma rasprostranjen problem za koji stoprocentne zaštite nema, ali se kroz regulaciju pokušava uspostaviti što veći stepen pravne sigurnosti i nesmetanog korišćenja interneta.


BEZBEDNOST NA INTERNETU I KRIVIČNA DELA U VEZI SA INTERNETOM

Jedan od značajnih oblasti koje pokriva internet pravo je i krivično pravna zaštita pravnih i fizičkih lica koja koriste mrežu u prvatne ili poslovne svrhe.

Pored represivnog dejstva propisivanjem vrste i stepena sankcija za izvršenja određenih zakonom propisanih dela, internet pravo se bavi i proučavanjem slabostima mreže i njenim usavršavanjem što značajno doprinosi prevenciji krivičnih dela u cyber prostoru.

U skoro svakoj razvijenijoj zemlji sveta oformljena su specijana, dobro obučena i opremljena odeljenja unutar policije i tužilaštva koja imaju za cilj rešavanje ovih slučajeva.

Iako je na državnim organima da pruže zaštitu korisnicima interneta, mnogo toga se može preduprediti informisanjem građana odnosno zaposlenih u kompanijama o svim bitnim aspektima zaštite i preventivnog postupanja.

Zbog toga je važno informisati se redovno jer se tehnologija rapidno razvija, pa je i oni koji je koriste za vršenje krivičnih dela jednako brzo usavršavaju i nadograđuju. Ove vrste krivičnih dela imaju najveću stopu rasta u svetu. Globalna mreža omogućava prekogranično delovanje, pa ovi problemi nisu više deo nacionalnih zakonodavstava, već i problem celog sveta, na čije rešavanje se mora delovati koordinirano i udruženo.


POSEBNI DEO KRIVIČNOG PRAVA REPUBLIKE SRBIJE VEZAN ZA DELA IZVRŠENA PROTIV DIGITALNIH PODATAKA I NA INTERNETU

Aktuelni krivični zakonik Republike Srbije odeljak koji reguliše krivična dela učinjena na internetu ili u vezi sa visokim tehnologijama naziva Krivična dela protiv bezbednosti računarskih programa u Republici Srbiji.

Tako je predviđeno delo Oštećenje računarskih podataka i programa, za koje se zavisno od visine pričinjene štete može izreći i zatvorska kazna do 5 godine.

Takođe, za unošenje, uništenje, izmenu ili prikrivanje softvera ili digitalnog zapisa, kao i hardverskog nosača informacija čime se onemogućuje njegovo korišćenje odnosno znatno ometa prenos ili obrada podataka koji služe državnim organima ili drugim ustanovama (činjenje krivičnog dela računarske sabotaže) propisana je ista visina kazne.

Za proizvodnju i unošenje virusa u tuđi računar ili računarski sistem, kazna može biti do 2  godine zatvora, zavisno da li je time prouzrokovana šteta.

Krivičnim zakonikom RS, tradicionalno delo Prevara, dobilo je i svoj poseban oblik vezna za činjenje na internetu ili u vezi sa računarskim podacima. Zbog stepena važnosti zaštite na internetu od prevara, zakonodavac je propisao kaznu od čak 10 godina zatvora za prevare koje proizrokuju štetu od preko 1.500.000 RSD.

Za neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, propisana je kazna od 6 meseci, a ako se tako dobijeni podatak upotrebi, kazna može dostići i 2 godine zatvora. A ako nastupe teške posledice i 3 godine.

Zakon zabranjuje i radnje sprečavanja ili ograničavanja pristupa javnoj računarskoj mreži odnosno korišćenje tuđeg računara ili mreže.


 

INTERNET PRAVO I INTELEKTUALNA SVOJINA   

Iako je pravo intelektualne svojine posebna grana prava, sa pojavom interneta ona je naišla na mnoga iskušenja, pa se javila potreba za specifičnim pristupom rešavanju problema zaštite subjetivnih prava nad intelektualnim radom kada je internet u pitanju. Autorsko pravo, kao najvažniji i najrasprostranjeniji segment intelektualne svojine, trpi naveću štetu usled pojave novih tehnologija. Žigovi danas ne označavaju samo tradicionalne vrste roba i usluga već i proizvode i servise koji se nude virtuelno, kao i najrazličitije veb sajt platforme.

Najbolji primer povrede prava žigova su registracije internet domena koje sadrže tuđu zaštićenu oznaku. Upravo uslove i načine zaštite žigova i poostupak za preuzimanje ovakvih internet domena pokriva internet, a ne tradicionalno IP pravo. Tendencija kupovine jeftinih internet domena radi prodaje, dovela je do širenja primene ove regulative u praksi, pa  i kod nas. Ova vrsta malverzacija domenskim imenima naziva se Cybersquatting.

Kada su internet domeni u pitanju, druge poznatije protivpravne radnje su Typosquatting (registracija interneto domena sličnog originalnom i kroz plaćenu pretragu dovođenje posetica u zabludu da je na pravoj adresi)  i Pagejacking (kopiranje dela originalnog internet sajta i posavljanje na  drugi, lažni, da bi izgledao kao originalni, ali obično uz promenjen broj bankovnog računa i instrukcijama za plaćanje. Internet prevaranti koriste ovaj metod za tzv phishing.

Zbog toga je ICANN, doneo The Uniform Domain Name Dispute Resolution Policy (UDRP) radi bržeg i efikasnijeg rešavanja domenskih sporova, bez obraćanja tradicionalnim sudovima u nacionalnim državama. Kada je .RS internet domen u pitanju, pre Privrednoj Komori Srbije formirana je Komisija za rešavanje sporova povodom nacionalnog internet domena Republike Srbije, sa ovlašćenjem takođe ICANN fondacije.


 

UGOVORI U CYBER PROSTORU

Iako većina korisnika interneta smatra da ugovorno pravo nije primenjivo na mreži, to je pogrešno mišljenje. Skoro svaka razmena informacija odnosno kupoivna roba ili usluga na nekoj iole ozbiljnijoj internet platformi zahteva prethodno saglašavanjem sa Pravilima i uslovima korišćenja. To je zapravo ništa drugo nego prihvatanje ponude za zaključivanje ugovora po pristupu.

Sa razvojem tehnologije, pojavljuje se potreba za implementaciju ugovora i u sam računarski kod, ali to je oblast pametnih ugovora, koja potpada pod IT pravo.


PRAVO NA PRIVATNOST I ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI

(GDPR, E-privacy uredba i E-privacy direktiva)

Regulisanje i kontrola podataka ličnosti koje prikupljaju subjekti karakterisani kao rukovaoci ili obrađivači predstavlja i tek će predstavljati veliki problem pojedincu ali i celoj civilizaciji. Lični podaci su postali proizvod i njima se trguje. Za sada uglavnom za potrebe marketinga, personalizacije ponude i veštačke inteligencije.

Iako skoro sve države sveta ograničavaju svojim propisima vremenski rok čuvanja ovih informacija, nikada se sa sigurnošću ne može utvrditi gde su i na koji period one pohranjene, zbog toga je neohodno rešavanju ovog problema prići sistemski, kroz aktivno delovanje zajednica država i visokih institucija, jer je samim pojedincima jako teško da individualno ostvaruju svoja prava, koja im zakoni garantuju u većoj ili manjoj meri.

S tim u vezi nemaju svi pravni sistemi jednak nivo zaštite tj nemaju isti pristup pojmu privatnosti, koje se može kretati od subjektivnog prava čije ostvarivanje je lična stvar pojednica do kategorije koja lične podatke i pravo na zaštitu istih uzdiže do nivoa osnovnih ljudskih prava, kao što je to proklamovano regulativom EU. Najpre konvencijom o ljudskim pravima iz 1950, da bi zaštita ljudskih prava u Evropi danas bila posebno regulisana Opštom uredbom o zaštiti podataka zvanom GDPR, koja je iz korena promenila pristup prikupljanju i obradi podataka ličnosti unutar EU, ali i van njenih granica u meri i na način kako je to regulativom predviđeno.

Naime, kada je na nivou EU usvojena Strategija jedinstvenog digitalnog tržišta Evropske unije (Digital Single Market Strategy), 2016. godine, započete su velike reforme evropskog zakonodavstva sa ciljem da se poveća poverenja u bezbednost na internetu i povećanje nivoa zaštite internet korisnika, ali I da se olakša postupak razmene podataka unutar Unije. Posao je započet  donošenjem Opšte uredbe o zaštiti podataka ličnosti – GDPR (2016/679), koji je stupivši na pravnu snagu zamenio prethodnu direktivu 95/46/EC. Nakon donošenja ovog akta, potrebno je nastavii reforme drugih akata koji regulišu zaštitu privatnosti na internetu, EU  najavila i predlog nove uredbe nazvane E-privacy regulation odnosno kako je skraćeno nazivaju ePR dokumenta. Ovim aktom bi se unapredio i poboljšao nivo zaštite koji propisuje E-privacy direktiva (2002/58/EC), koja je pored direktive iz 1995 bila okosnica evropskog zakonodavstva kada je zaštita podataka o ličnosti u kontekstu interneta u pitanju.

Podizanjem e-privacy zaštite sa nivoa direktive na nivo uredbe (regulation) zakonodavac želi dati veći značaj ovim propisima. Naime, direktive se najpre moraju kroz postupak usvajanja nacionalnih parlamenata uvrstiti u zakonodavcstvo svake zemlje da bi mogle da se primenjuju. S druge strane Uredba, kao akt, poseduje veći nivo ovlašćenja i karakteriše je direktna primena.

Pored sličnosti između ova dva aktas jer za svrhu imaju zaštitu privatnosti, ipak oni se prostiru na različite pravne oblasti i pokrivaju razne oblike privatnosti i slučajeve gde ista može biti ugrožena.

Tako, GDPR je prvenstveno okrenut zaštiti podataka o ličnosti, dok je E-privacy direktiva primarni fokus stavlja na zaštitu privatnosti u užem smislu, ali predstavlja i svojevrstan lex specialis u odnosu na opštiju GDPR uredbu.


Povezane stranice:

PRIVATNOST NA INTERNETU I GDPR


 

SPAM POŠTA KAO PROBLEM INTERNET PRAVA

Spam nije posebno regulisan zakonom kod nas, ali se njegova zabrana može izvesti iz niza drugih propisa koji regulišu, oglašavanj, zaštitu potrošača i internet bezbednost.

S obzirom da je oko 80% svih imejlova poslatih u SAD upravo Spam, a oko 20% građana je nekada kupilo robu preko spam ponude, jasno je zbog čega je ovaj vid nazovimo invazivnog reklamiranja ili čak i napada toliko učestao u svetu. Kao što smo već naveli, zbog nadnacionalnosti internet kriminala, spammerima je jako teško ući u trag.

Ponovo, najefikasniji vid zaštite je preostrožnost. Tako nikada ne odgovarajte na spam niti započinjite bilo kakvu komunikaciju, ne postavljajte svoj imejl na veb sajt već neki vid zaštićene kontakt forme, čitajte uslove korišćenja veb sajtova pre nego što ostavite podatke, koristite spam filter, kreirajte i ostavljajte drugu imejl adresu na javnim internet platformama za razmenu informacija

Na nivou EU, propis koji je prvi regulisao nepoželjnu poštu je E-privacy direktiva iz 2002. godine, kojoj se izričito zabranjuje automatizovanje usluga pozivanja, bez ljudske intervencije, poput faksova, automata ili elektronske pošte (email) u svrhu direktnog marketinga, osim u slučaju korisnika koji su prethodno dali svoj izričit pristanak. Prema drugom propisu EU, GDPR-a teret dokazivanja da je saglasnost data pada na stranu rukovaoca podacima odnosno obrađivača, u slučaju smap pošte -pošiljaoca. 

Nova, ePR Uredba ili E-privacy regulation dodatno uređenje spam odnosno nepoželjnu komunikaciju. Istom se predviđa korišćenje posebnih prefiksa u telefonskim brojevima koji označavaju pozive koji za svrhu imaju prodaju roba ili usluga, kako bi korisnici kojima su pozivi upućeni mogli da znaju unapred prirodu poziva i sami odlučiti da li će na da odgovore na predmetni poziv.


E-commerce direktiva (2000/31/EC)

Kao deo iste strategije Evropske unije, doneta je i E-commerce direktiva, koja istina ima prvenstveni cilj da obezbedi nesmetanu trgovinu na internetu, odnosno uredi razmenu roba i usluga posredstvom globalne mreže, ali sigurnost u pravnom prometu, sa akcentom na sigurnost kupaca takođe je jedan od prioriteta ovog propisa. Ovaj propis se značajno oslanja na akte koji regulišu pitanje zaštite podataka EU, i na više mesta ukazuje da direktiva 95/46/EC (danas GDPR) pokriva ovu vrstu zaštite i da se E-commerce direktiva neće time baviti, odnosno naglašava da će se njena primena odvijati uz potpuno poštovanje načela vezanih za zaštitu ličnih podataka, posebno u vezi sa neželjenim komercijalnim saopštenjima i odgovornošću posrednika. E-commerce direktiva sadrži i jednu značajnu ogradu u smislu njenih dometa i očekivanja, pa se istom deklariše da ona ne može sprečiti anonimno korišćenje slobodnih mreža kao što je internet.

Kao što GDPR i ePR pokrivaju uglavnom oblasti prava proklamovanim članovima 7 i 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, E-commerce direktiva se indirektno odnosi na prava zajemčena članom 10 istog dokumenta. Naime, pravo na razmenu robe i usluga ekvivalentno je pravu na slobodu izražavanja i saopštavanja informacija, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Upravo je cilj E-commerce direktive obezbeđenje nesmetanog kretanja robe i usluga posredstvom globalne mreže, uz poštovanje unapred predviđenih pravila koja imaju za cilj bezbednost učesnika u prometu, kao i osiguranje ispunjenja ugovornih obaveza svake strane. Takođe, jedan od prioriteta ovog propisa je iskorišćenje potencijala koji otvoreno i slobodno tržište EU nudi svojim građanima.


NIS Direktiva (2016/1148)

U kontekstu strategije jedinstvenog tržišta, važno je pomenuti i Direktivu o sigurnosti mreže i informacionih sistema (NIS direktiva) koja ima za cilj inapređenje bezbednosti telekomunikacija unutar unije, ali i umrežavanje nadležnih institucija u cilju sagledavanja zajedničkih problema, razmene iskustava i informacija i koordinisano rešavanje. Na osnovu direktive države članice su obavezne da kreiraju mrežu timova zaduženih za rešavanje incidenata vezanih za kompjuterske mreže i sisteme - Computer Security Incident Response Teams (CSIRTs). Države članice su obavezne da formiraju nacionalne nadležne organe National Competent Authorities (NCAs), koji bi bili zaduženi za monitoring bezbednosti na internetu. Prvenstveni cilj ove direktive je pokušaj da se kroz sistem praćenja problema preduprede incidenti na mreži, i na vreme ukaže na moguće opasnosti, ali i da se u slučaju incidenata reaguje pravovremeno i što adekvatnije kako bi se sprečio nastanak štetnih posledica.


Internet pravo se razlikuje od IT prava koje reguliše tok digitalnih informacija i digitalnog novca, softvere, i pravnu stranu enkripcije i kriptografije.


Advokat Dragan Milić


Obezbeđujemo profesionаlno prаvno zаstupаnje i pružanje pravne pomoći u oblаstima kаo što su:


  • Zaštita žigovа, znаkovа, dizajn rešenja i drugih vrstа intelektuаlne svojine na internetu i ostvarenje prava na zaštitu pred nadležnim sudovima.

  • Sporovi povodom gTLD i ccTLD internet domena

  • Bezbednost na internetu

  • Nezavisnost i sloboda interneta

  • Pravo privatnosti na internetu

  • Sloboda govora i komunikacija na globalnoj mreži

  • Izrada pravila korišćenja vebsajtova i politike privatnosti (Terms and conditions and Privacy policy)

  • Sve vrste ugovora vezane za internet poslovanje

  • Poresko savetovanje 

  • Zaštitu baza podataka i programerskog koda


 

Pročitajte više o Pravu interneta i IT pravu na blogu...