Poslovanje se iz godine u godinu seli u onlajn okruženje, i taj trend se ne može zaustaviti. Ukoliko posedujete internet sajt, nevezano da li je informativnog karaktera ili je u pitanju e-commerce platforma, morate biti svesni da zakoni koji se odnose na poslovanje i odnos prema podacima korisnika u analognom svetu paralelno se primenjuje i na internet. Naime, propisi o zaštiti podataka o ličnosti se paralelno primenjuju i u slučaju usluga informacionog društva. Po definiciji internet je globalni elektronski komunikacioni sistem sačinjen od velikog broja međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola, a usluga informacionog društva je svaka usluga koja se uobičajeno pruža uz naknadu, na daljinu, elektronskim sredstvima na zahtev primaoca usluga. S tim u vezi, posetioci vebsajta koji kroz posetu primaju ponude robe, usluga ili samo informacija od strane vebservisa jesu korisnici usluga informacionog društva u skladu sa zakonom.

Iako većina vlasnika iuređivača veb servisa misli da ne obrađuje podatke o ličnosti, jer isti ne otkrivaju direktno identitet posetilaca, istina je zapravo drugačija. Sve informacije koje indirektno, ukrštanjem ili algoritamskom analizom mogu voditi do identiteta korisnika usluga, smatraju se podacima o ličnosti u smislu zakona. Korisnici internet servisa moraju znati ukoliko bilo koja od informacija koja se tiče njihove ličnosti prikupljate i obrađujete, o tome po kom osnovu to radite i u kom cilju. Da li su podaci dostupni trećim licima, i ko su obrađivači sa kojima imate zaključen ugovor, kao i koja prava pripadaju licima čiji se podaci obrađuju i kako mogu da ih ostvare.

Politika privatnosti nije univerzalan akt koji se može kopirati sa jednog servisa na drugi, jer svaki vebsajt, svaki posao koji se obavlja preko internet platformi predstavlja autonomnu celinu, koja zahteva specijalno ukrojen akt, i poseban i temeljan pristup od strane stručnog lica. Iako se na prvo čitanje, ova dokumenta čine slična, to ipak nije tako. Naime, iako se baziraju na relativno sličnoj strukturi, sadržinski se mogu veoma razlikovati, jer je veoma mala verovatnoća da jedan vebservis u potpunosti na isti način, u istom obimu vrši prikupljanje, obradu i čuvanje podataka, odnosno da angažuje iste obrađivače ili podatke čini dostupnim istim trećim licima.

Prikupljanje kolačića (cookies) predstavlja takođe jedan od vidova obrade ličnih podatka, što podrazumeva najčešće pristanak na obradu, kao i evidenciju kolačića koji se koriste, na koji način, u koju svrhu itd. Dalje, sami kolačići se mogu veoma razlikovati, kako po strukturi, trajanju ili svrsi. S toga ne moraju svi kolačići imati jednak tretman od strane zakona u smislu osnova obrade podataka, zavisno od toga da li se prikupljaju u svrhe statistike, marketinga ili su neophodni za ispravno funkcionisanje vebsajta.