Poverljivost podataka je u nekim segmentima poslovanja podjednako bitna kao i kvalitet proizvoda odnosno usluge, tržišni udeo ili finansijski rezultat. Katkad se vizija razvoja svakog bizinisa zasniva upravo na uspostavljanju poverljivosti poslovnih podataka odnosno poslovne tajne, gde se budućnost poslovanja zasniva upravo na ovoj metodi. Pojedine velike kompanije se radije odlučuju da recepture, softverske kodove, industrijska rešenja itd čuvaju upravo kroz institut poslovne tajne, odnosno zaključivanjem striktnih NDA ugovora, nego kroz patentnu zaštitu koja je vremenski ograničena. Svakako, pre nego što se upustite u neki pravni odnos sa trećim licem, bilo da je to ugovor o radu, o delu ili ugovor o konsaltingu ili poslovno-tehničkoj saradnji, važno je zaštititi svoje poslovne podatke i vizije poslovanja na način da isti ne postanu javno dostupni. NDA ugovori su se pokazali kao prilično efikasan model za zaštitu ovih podataka, ukoliko su adekvatno sastavljeni i ako propisuju dovoljno visoke naknade za njihovo kršenje, što može preventivno delovati na ugovorne strane.

Najpre je bitno odrediti šta je poslovna tajna odnosno šta su to poverljivi podaci, kakav je njihov zakonski tretman i kakav ugovorni pristup podrazumevaju, kao i kakav je odnos između poslovne tajne i nepoštene tržišne utakmice, i kakve sve mogućnosti praksa i zakon nudi u tom pogledu.

Kod zaključivanja ugovora o poverljivosti/NDA ugovora, odnosno implementacije NDA klauzula u postojeće ugovore, jako je bitno predvideti sve potrebne elemente, uključujući i mogućnost ugovaranje ugovorne kazne. Često od načina na koji je skrojen ugovor, zavisi i mogućnost kasnijeg ostvarivanja prava na naknadu eventualne pričinjene štete.