Napomena (ažurirano oktobra 2026): Ovaj tekst odražava stanje propisa iz 2017. godine. U Republici Srbiji se od 29. juna 2021. godine primenjuje Zakon o digitalnoj imovini, kojim su uređene virtuelne valute i digitalni tokeni, kao i pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom. Više o važećem pravnom okviru pročitajte na stranici Digitalna imovina.

Ne postoji jedinstvena regulativa, nadnacionalna konvencija ili multilateralni ugovor kojim je ujednačen pravni okvir za regulisanje transakcija koje se vrše u kripto-valutama i definisanje njihovog statusa.

Pravni položaj Bitcoin-a i ostalih digitalnih valuta se značajno razlikuje od države do države.

Tako su neki pravni sistemi regulisali ovu vrstu plaćanja na način da su dozvolili njihovu upotrebu i trgovinu, dok su druge zemlje svojim propisima značajno ograničile ili izričito zabranile ove vrste transakcija.

Pravno priznanje kripto-valuta, konkretno Bitcoin-a kao najrasprostranjenije od njih, izvršeno je ili direktno, kao što je to Japan uradio izmenama propisa o platnim uslugama koje se primenjuju od aprila 2017. godine, kojima su virtuelne valute priznate kao dozvoljeno sredstvo plaćanja (ali ne i kao zakonsko sredstvo plaćanja), ili pak indirektno, kroz regulisanje načina i uslova obavljanja transakcija, pa čak i kroz restriktivna ograničenja.

Tako je u martu 2014. godine američka poreska služba IRS objavila uputstvo prema kojem se Bitcoin za potrebe federalnog oporezivanja tretira kao imovina, pa prihodi od njegove prodaje mogu podlegati porezu na kapitalni dobitak. Iako je ovo tumačenje nepovoljno po držaoce ove valute, Bitcoin zapravo nikada nije ni bio proglašen za nezakonit oblik imovine, a ovo uputstvo je doprinelo jasnijem određivanju njegovog poreskog tretmana u SAD.

Uvođenje Bitcoin-a u poreske okvire otvorilo je put širem krugu investitora da investiraju i ostvaruju, bar formalno, oporezive prihode od trgovine.

Istina, većina investitora je kripto-valute označila kao rizičan, ali izuzetno profitabilan vid kapitala. Drugi su međutim, ceneći nezavisnost Bitcoina od centralnih banaka i njegov ograničen broj, otišli toliko daleko da su ga poredili sa zlatom po nekim karakteristikama. Ipak, činjenica je da su digitalne valute jedinstven ekonomski institut koji nije sličan nijednom tradicionalnom obliku imovine ili sredstvu plaćanja. A uspon njihove popularnosti i vrednosti u 2017. godini do tada nije bio viđen.

POSLEDICE NEDOSTATKA PROPISA KOJI REGULIŠU TRANSAKCIJE U KRIPTO-VALUTAMA

Nedostatak detaljnih propisa koji regulišu transakcije ili promet robe obračunate u kripto-valutama donekle predstavlja prednost, koja im daje nezavisnost od političkih i ekonomskih centara moći, dok je u isto vreme nedovoljna regulativa poligon za špekulacije, nezakonite poslove i alat za kriminalne aktivnosti.

Transakcije koje se obavljaju u ovim valutama nezavisne su od formalnih bankarskih sistema, što praćenje ostvarenog profita i oporezivanje čini znatno težim. Bitcoin transakcije se, doduše, evidentiraju u javno dostupnoj blockchain evidenciji, ali identitet korisnika nije neposredno vidljiv iz adresa, pa se kriptovalute mogu zloupotrebiti i za pranje novca.

Bilo kako bilo, kripto-valute zadaju velike glavobolje zakonodavstvima koja su uporna u nameri da ih stave pod kontrolu, bar u delu koji se tiče ograničavanja anonimnosti i oporezivanja. A kako su jedne od osnovnih karakteristika ovih valuta, konkretno Bitcoin-a, upravo prikrivenost identiteta aktera u transakcijama i decentralizovan sistem kontrole, jasno je da je rezultat ove misije krajnje neizvestan.

Potencijalno strogi propisi koji bi atakovali na osnovne postulate kripto-valuta, s jedne strane bi im obezbedili dodatnu stabilnost i manju osetljivost na tržišna kretanja, a s druge bi im oduzeli jednu od suštinskih karakteristika s kojim ciljem su i formirane.

„Kako god da završi Bitcoin, kao čudo koje je okrenulo ekonomiju naglavačke ili i sam padne u revoluciji čiji je pionir i začetnik, Blockchain kao jedinstveno i genijalno tehnološko rešenje za transferisanje digitalnog novca će ostati. I mnogi upravo u ovoj tehnologiji vide budućnost novca.“

BITCOIN PROPISI POJEDINAČNIH ZAKONODAVNIH SISTEMA

Iako većina zemalja nije proglasila Bitcoin nelegalnim (osim pojedinih država, poput Bolivije i Ekvadora), njegov status varira od zemlje do zemlje, odnosno unije država.

PRAVNI POLOŽAJ BITCOIN-a U EVROPSKOJ UNIJI

Tako Evropska unija nije posebno regulisala Bitcoin kao valutu, ali ga nije ni zabranila. Kriptovalute se nisu mogle podvesti pod pojam elektronskog novca iz Direktive o elektronskom novcu (2009/110/EZ), niti su se na njih primenjivala pravila Direktive o platnim uslugama (2007/64/EZ).

Evropska centralna banka je u oktobru 2012. godine objavila izveštaj o virtuelnim valutama (Virtual Currency Schemes), u kome je, kroz studiju slučaja, posebno analiziran Bitcoin. ECB je u pomenutom izveštaju razgraničila elektronski i digitalni novac, što je bilo potrebno zbog preklapanja tih kategorija.

A digitalni novac je podelila u tri kategorije:

Po tumačenju ECB, Tip 1 digitalnih valuta nije relevantan za ECB, jer se koristi u okviru specifičnih virtuelnih zajednica (onlajn gejming, trgovina unutar jedne platforme). Međutim, druge dve kategorije su uže povezane sa realnom ekonomijom, pa samim tim i tretman prema njima mora biti drugačiji, s obzirom da tipovi 2 i 3 mogu direktno konkurisati tradicionalnim valutama i samim tim uticati na stabilnost cena, finansijsku stabilnost i stabilnost platnog sistema.

Prvi korak ka tretiranju Bitcoina kao sredstva plaćanja učinio je Sud pravde Evropske unije, kada je 22. oktobra 2015. godine, u predmetu Skatteverket protiv Davida Hedqvista (C-264/14), zaključio da usluge razmene tradicionalnih valuta za Bitcoin i obrnuto predstavljaju transakcije oslobođene PDV-a. Sud je za potrebe primene propisa o PDV-u Bitcoin posmatrao kao ugovoreno sredstvo plaćanja, bez priznavanja statusa zakonskog sredstva plaćanja.

Osim pomenute presude, koja predstavlja značajan pomak, Evropska komisija je u julu 2016. godine podnela predlog za izmenu direktive o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojim je predloženo da se obaveze iz ove direktive prošire i na platforme za razmenu virtuelnih valuta i pružaoce usluga digitalnih novčanika, radi utvrđivanja identiteta učesnika u virtuelnim transakcijama. Evropski parlament je, s tim u vezi, predložio i formiranje radne grupe koja će se baviti ovim, ali i drugim pitanjima zloupotreba digitalnog novca.

Međutim, iako je Sud pravde EU Bitcoin indirektno tretirao kao sredstvo plaćanja, on to nije u tradicionalnom smislu, i finansijska i monetarna regulativa Evropske centralne banke se ne primenjuje na njega. Bar ne za sada.

Evropsko nadzorno telo za bankarstvo (EBA) je još 2014. godine savetovalo nacionalnim nadzornim organima da odvraćaju banke od kupovine, držanja i prodaje virtuelnih valuta, dok se ne uspostavi odgovarajuća regulativa.

Međutim, pored ukazivanja na rizike koje na finansijski sistem EU mogu doneti kriptovalute, ECB je diplomatski zaključila da postoje i pozitivni aspekti virtuelnog „novca“, u smislu tehnološke inovativnosti i nižih troškova transakcija, odnosno oslobađanja od plaćanja visokih provizija.

Kakav je stav EU u pogledu naplate poreza na dodatu vrednost na kripto-valutne transakcije, možete pročitati ovde.

PROPISI O BITCOIN-u U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

FinCEN, agencija u okviru Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, još 2013. godine okarakterisala je Bitcoin kao konvertibilnu, decentralizovanu virtuelnu valutu, ali ne i kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Kada je poreski tretman virtuelnih valuta u pitanju, nadzorna služba američkog Kongresa GAO (Government Accountability Office) u maju 2013. godine preporučila je poreskoj službi IRS da utvrdi poreski tretman transakcija virtuelnim valutama.

Iako formalno decentralizovana valuta, sa poreskog aspekta kriptovalute se tretiraju kao imovina, a prihod ostvaren njihovom trgovinom može podlegati porezu na kapitalni dobitak, čija stopa zavisi od mnogo parametara, pre svega od toga koliko dugo je imovina držana.

Sa izuzetkom pojedinih američkih država, transakcije u Bitcoinima još uvek nisu u celosti podvedene pod okrilje zakona, a još uvek se čeka i na jedinstvenu federalnu regulaciju kriptovaluta u SAD. Stoga je već od maja 2014. godine Brett Stapper, suosnivač Falcon Global Capital-a, registrovao lobističku aktivnost pri Kongresu u cilju što boljeg pozicioniranja Bitcoina u budućem zakonu.

Poseban problem čini nedostatak adekvatne regulacije kada su ICO projekti u pitanju.

BITCOIN & KINA

Kina je dozvolila posedovanje i trgovinu Bitcoin-om fizičkim licima, ali ne i finansijskim i platnim institucijama, kao što su banke.

Narodna banka Kine je 5. decembra 2013. godine, zabranom finansijskim i platnim institucijama da pružaju usluge povezane sa Bitcoinom, uključujući njegovu kupovinu i prodaju, zapravo prvi put regulisala status ove valute, označivši ga kao virtuelnu robu, a ne kao valutu. Tokom 2014. godine usledila su dodatna ograničenja bankarskih usluga platformama za trgovinu Bitcoinom, što je značajno otežalo njihovo poslovanje.

Od početka godine, u javnosti se pominje da Narodna banka Kine intenzivno sprema detaljnu regulaciju oblasti digitalnih valuta. Odnos nove kineske regulative prema Bitcoin-u umnogome će uticati na njegovu buduću vrednost i odnos drugih zakonodavstava prema novoj valuti.

Odluka kineskih vlasti iz septembra 2017. godine da zabrane ICO projekte odrazila se na pad vrednosti kriptovaluta u kratkom periodu, jer se očekivalo da će Kinu slediti i druge države. Međutim, sa izuzetkom Južne Koreje, lančana reakcija zabrana je izostala, tako da su se kriptovalute oporavile i nastavile dalji rast ka rekordnim vrednostima do kraja godine.

PRAVNI POLOŽAJ BITCOIN-A I KRIPTO-VALUTA U REPUBLICI SRBIJI

Kod nas ne postoji poseban zakon koji reguliše digitalne valute, niti je takav u proceduri. Narodna banka Srbije je upozoravala javnost da Bitcoin nije zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji i da njegovo korišćenje nosi značajne rizike, ukazujući i na primenu propisa o deviznom poslovanju i platnom prometu.

Poreski tretman prometa kriptovalutama u tom periodu nije bio posebno uređen, o čemu smo više pisali u tekstu Pravni i fiskalni aspekt trgovine kriptovalutama.

Povezani tekstovi:

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet i informativnog je karaktera, u skladu sa uslovima korišćenja ove veb prezentacije.